Osiguranje života 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo: Fakultet za uslužni biznis

Sadržaj:
TOC \o "1-3" \h \z \u
UVOD
Prirodne sile, koje čoveku pružaju beskrajne mogućnosti za stvaranje povoljnijih materijalnih uslova za život su ćudljive, pa ruše ono što čovek stvara ili ugrožavaju i sam njegov život. Na taj način u društvu nastaju imovinske štete, ili se remete ekonomski uslovi za život čoveka.
Nesrećni slučajevi izazivaju: štete, povrede, traume i odnose ljudske živote. Ekonomske posledice takvih i nedaća otklanjaju se putem osiguranja. Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu i privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih sila i nesrećnih slučajeva. Putem osiguranja se unapred obezbeđuje i materijalna sigurnost čoveku, ako mu se (ili onome koji ga izdržava) desi kakva nesreća, bolest, smrt i sl. Cilj osiguranja je ekonomska sigurnost.
Reč osiguranje potiče od prideva siguran (italijanski si curo, latinski securus) koji u najširem smislu označava: bezbedno, jamačno, pouzdano; ali se ipak u našem jeziku koristi reč osiguranje.
Počeci osiguranja za slučaj smrti imaju korene u daleke prošlosti; (2.500 godine pre nove ere), egipatski zidari kamena su organizovali društvo radi prikupljanja sredstava za plaćanje troškova lečenja i pogreba svojih članova; 400 godine pre nove ere u Grčkoj su organizovana društva za pogreb. Ova društva su finanisrana doprinosom članova, a u slučaju smrti članova društvo je snosilo troškove pogreba sa troškovima potreba udovica i udovaca. Rimska društva za pogreb i pomoć (Collegia) služila su istoj funkciji. Ovi primeri ukazuju da je zbog ekonomske sigurnosti već u prvim društvima u kojima se pojavila robna razmena, bio je usvojen koncept podele rizika između članova grupe.
Prva polisa životnog osiguranja je bila zasnovana na principima pomorskog osiguranja i bila je izdata od strane pomorskih osiguravača u Londonu 1536. godine. Ova polisa je bila jednogodišnja i bila je naznačena na iznos od 400 funti.
Razvoj osiguranja života u Evropi počinje kajem XVII veka. Tada se proširila pojava tzv. "Tontina" koja tada još uvek nije imala pravi sadržaj osiguranja života, ali putem njih je postizana slična svrha, a posredstvom ovakvih udruženja došlo je do usavršavanja sistema osiguranja i primene matematike u osiguranju. Osnovna svrha je bila stvaranje udruženja gde bi svaki član pojedinačno plaćao određenu sumu i na taj način bi se stvarao kapital koji se u datom momentu delio preživelim članovima u vidu rente ili kapitala.
Otkriće Amerike i do tada nepoznatih pomorskih puteva imalo je pozitivan i snažan uticaj na širenje osiguranja. Engleska je sigurno najznačajnija zamlja u ovoj delatnosti u kojoj je sredinom šesnaestog veka nastalo pomorsko osiguranje da bi krajem istog veka nastalo i osigurnje života.
Holandski državnik i matematičar Jan de Wit bio je čovek koji je prvi postavio određivanje rente sa preciznim proračunima, a teorija Zakona velikih brojeva formulisana je bila od strane Jakoba Bernoulla. Začetnik tablica smrtnosti bio je teolog Caspar Nauman koji je preko najstarije engleske Akademije nauka Royal society, a zajedno sa poznatim astronomom i matematičarem Edmundom Hallevem objavio prve tablice smrtnosti i to 1693. godine.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]